13. jun 2020.
21h
KC Lab
Ulaz: 250rsd
(sav prihod od karata ide izvođačima programa)
(sav prihod od karata ide izvođačima programa)
#111 izdanje Improstora posvetili smo domaćim muzičarima.
Očekuju nas dva seta u kojima će se kroz solo nastupe predstaviti Nemanja Tasić na bubnjevima i Vladimir Lenhart koji nastupa po imenom Lenhart Tapes, sa kasetama i lupovima.
Lenhart Tapes
Lenhartovu upotrebu trake možemo shvatiti kao „povratak korenima“. Njegov izvođački set-up je spartanski jednostavan uprkos složenosti zvuka. Obično se sastoji od: nekoliko kasetofona, semplera i gitarskih pedala. Jasna, ali nepredvidiva ritmička pozadina isprepletena je sa raznolikim zvucima, koji nisu nikad u službi ukrasa. Manipulacija trakom je dodatni sloj kojim se unosi divlja mešavina tradicionalnih snimaka sa prostora bivše Jugoslavije, ali i iz Maroka ili Bliskog Istoka. Sve to prati raznolika buka i ostali teško prepoznatljivi zvuci. U pozadini besne elektronski semplovi, prepliću se srpske narodne pesme sa muslimanskim ritmovima ili sa pesmama albanskih planinara. Lenhartovo mešanje tradicije je tako ikonoklastično, da bi paradoksalno navelo nacionaliste iz različitih zemalja na solidarni plač, zbog konteksta u koji je muzika stavljena. Takođe je značajno što Lenhart ne sledi šemu zacrtanu na naročito dogmatičan način i ne ustručava se da ga potpuno napusti ako je potrebno i zameni ga drugim tehnikama, što je uočljivo u pesmi "Trake + gitara" sa albuma Tape Music (2011), u kojoj je fina improvizacija gitare skladno u dodiru sa elektronskim šumovima. Za razliku od uobičajnih Lenhartovih kreativnih metoda, koje sežu od divljih kolaža punih kakofonije i haosa preko izuzetno privlačnih trenutaka i iznenađujućih akorda.
Fascinacija opskurnim zvucima i njihovo preplitanje nikad nisu svrha po sebi. Rad Vladimira Lenharta ne nastaje kao bezumna eklektična kombinacija tuđinskih elemenata. Iza naizgled nasumičnog mešanja etno muzike stoji zamišljen i suveren kreativni proces koji svojim ambicijama prevazilazi disciplinu zvučnog kolaža. Stereotipe Balkana detaljno je izložila bugarska istoričarka Marija Todorova, i sa njima se efektivno poklapa Lenhartova muzika. Kada u tom kontekstu slušate Vladimirovu muziku, nameće se pitanje zašto Balkan često postaje slika u koju „civilizovani“ Evropljani projektuju svoje fantazije o društvu okrutnosti, ali i o pravdi i autentičnosti, ili kakav uticaj je imao raspad Jugoslavije i formiranje novih balkanskih identiteta u percepciji muzike.
Deo teksta "Kasete i olupine Jugoslavije" Jana Suse objavljenog u češkom časopisu A2
-----
Nemanja Tasić je rođen i odrastao u Novom Sadu.
Bavi se zvučnim talasima kroz bubnjeve, trubu i elektroniku u različitim kombinacijama (elight, wabi trio, taza...)
i prostorima.
Interesuje se za svežinu u sviranju koja dolazi kroz potpunu improvizaciju i spontanost.
Bavi se i vizualizacijama, dizajnom i crtanjem.
Očekuju nas dva seta u kojima će se kroz solo nastupe predstaviti Nemanja Tasić na bubnjevima i Vladimir Lenhart koji nastupa po imenom Lenhart Tapes, sa kasetama i lupovima.
Lenhart Tapes
Lenhartovu upotrebu trake možemo shvatiti kao „povratak korenima“. Njegov izvođački set-up je spartanski jednostavan uprkos složenosti zvuka. Obično se sastoji od: nekoliko kasetofona, semplera i gitarskih pedala. Jasna, ali nepredvidiva ritmička pozadina isprepletena je sa raznolikim zvucima, koji nisu nikad u službi ukrasa. Manipulacija trakom je dodatni sloj kojim se unosi divlja mešavina tradicionalnih snimaka sa prostora bivše Jugoslavije, ali i iz Maroka ili Bliskog Istoka. Sve to prati raznolika buka i ostali teško prepoznatljivi zvuci. U pozadini besne elektronski semplovi, prepliću se srpske narodne pesme sa muslimanskim ritmovima ili sa pesmama albanskih planinara. Lenhartovo mešanje tradicije je tako ikonoklastično, da bi paradoksalno navelo nacionaliste iz različitih zemalja na solidarni plač, zbog konteksta u koji je muzika stavljena. Takođe je značajno što Lenhart ne sledi šemu zacrtanu na naročito dogmatičan način i ne ustručava se da ga potpuno napusti ako je potrebno i zameni ga drugim tehnikama, što je uočljivo u pesmi "Trake + gitara" sa albuma Tape Music (2011), u kojoj je fina improvizacija gitare skladno u dodiru sa elektronskim šumovima. Za razliku od uobičajnih Lenhartovih kreativnih metoda, koje sežu od divljih kolaža punih kakofonije i haosa preko izuzetno privlačnih trenutaka i iznenađujućih akorda.
Fascinacija opskurnim zvucima i njihovo preplitanje nikad nisu svrha po sebi. Rad Vladimira Lenharta ne nastaje kao bezumna eklektična kombinacija tuđinskih elemenata. Iza naizgled nasumičnog mešanja etno muzike stoji zamišljen i suveren kreativni proces koji svojim ambicijama prevazilazi disciplinu zvučnog kolaža. Stereotipe Balkana detaljno je izložila bugarska istoričarka Marija Todorova, i sa njima se efektivno poklapa Lenhartova muzika. Kada u tom kontekstu slušate Vladimirovu muziku, nameće se pitanje zašto Balkan često postaje slika u koju „civilizovani“ Evropljani projektuju svoje fantazije o društvu okrutnosti, ali i o pravdi i autentičnosti, ili kakav uticaj je imao raspad Jugoslavije i formiranje novih balkanskih identiteta u percepciji muzike.
Deo teksta "Kasete i olupine Jugoslavije" Jana Suse objavljenog u češkom časopisu A2
-----
Nemanja Tasić je rođen i odrastao u Novom Sadu.
Bavi se zvučnim talasima kroz bubnjeve, trubu i elektroniku u različitim kombinacijama (elight, wabi trio, taza...)
i prostorima.
Interesuje se za svežinu u sviranju koja dolazi kroz potpunu improvizaciju i spontanost.
Bavi se i vizualizacijama, dizajnom i crtanjem.
